Pozdrav Vlado, ja sam Nikola – sekretar udruženja Plavaca lociranog u Bosni i Hercegovini. Hvala ti što si pristao govoriti za nas, nadamo se da će ti biti zabavno odgovarati na naša pitanja.
- Kažu da je Chelsea bio kul klub prije Romanove kupovine, mi znamo da je i sada kul, ali zanima nas tvoj prvi susret sa Plavcima i doživljaj istog?
Osamdesetih smo svi koji smo pratili fudbal znali dobro za Čelsi, Borota je nešto ranije igrao tamo, ime je bilo zvučno, navijači su im bili dobro poznati. Strani fudbal u to doba se nije pratio kao danas, gledanjem svih utakmica i na netu, već snalaženjem, čitanjem knjiga, navijačkih magazina i fanzina, strane štampe, gutanjem svakog podatka koji stigne. U Beogradu se negde ’87 pojavila audio kaseta sa snimkom navijanja na utakmici Liverpul – Čelsi. Mi naravno nismo imali pojma ni šta pevaju, ni koja grupa peva koje pesme (kasnije se to moglo donekle zaključiti, kad smo naučili više), ali smo je svi presnimili i slušali kod kuće, učili pesme kako-tako. U to doba priča je bila da Zvezdini navijači navijaju za Junajted ili Liverpul (uglavnom ove druge), a Partizanovi za Čelsi. Već ranih devedesetih to će se znatno promeniti, jer će engleski klubovi postati deo našeg svakodnevnog života, kao Italijani malo pre toga, dok će domaći vremenom postajajti sve dalji. Negde oko 1995. je, čini mi se, počelo to biranje timova na Ostrvu po ličnom afinitetu, a ne generički, po ovdašnjoj pripadnosti.
- Kad smo već spomenuli Romana, da li je on trenutno najbolji vlasnik jednog kluba u svijetu fudbala? Obzirom šta je sve uradio za klub po pitanju stabilizacije, infrastrukture i popularnosti. A najsvježiji primjer, kada je ustupio svoj hotel medicinarima, nastavio osoblje kluba plaćati u potpunosti itd, samo tome ide u prilog?
Ja generalno veoma volim Romana. Dugo sam ga cenio, ali kako vreme protiče sve više ga doživljavam emotivno, pogotovo od kada ga vlasti u UK šikaniraju. Izuzetno poštujem njegovu posvećenost i fudbalskoj igri i svom klubu i navijačkoj bazi. Čovek oduvek dolazi na utakmice redovno, proživljava sve. Bukvalno je jedan od njih, tačno ono što želiš od vlasnika svog kluba. Sa druge strane nisam siguran da bih voleo da je vlasnik mog kluba tako prek i da seče tako lako, donosi oduke na osnovu ličnog utiska. Podseća me na vlasnike i funkcionere u ovim krajevima, i to mi se ne dopada. Ako se zanemare one prve dve titule, mislim da je njegov pristup više koštao nego doneo klubu. Otkazi Murinju, Avram Grant, gospodin iz Nigerije… Ne znam kako bih opravdao sve to. Ali, da podvučemo crtu, bio bih vrlo zadovoljan njim, jer je jasno da i loše odluke donosi iz dobrih namera.
- U zadnjih 30 godina da li postoji tim Chelseaja za koji bi mogao navijati? Bilo je tu zanimljivih sastava i nekih vrhunskih majstora. Možda stil igre ili neki igrač kojim si bio oduševljen, da bi se mogao pogledati u ogledalo i reći: Ja sam Plavac? 😊
Pazi, ja sam sredinom devedesetih vodio Čelsi s vremena na vreme u CM, to je onaj tim gde su igrali Harin, Vajz, Hjuz, Gulit, pa onda i sledeće dve sezone, kako su postepeno stizale zvezde Bejtsove ere. Nikad nisam razmatrao nijedan klub osim Junajteda kao stvarno moj tim, ali sam često bio u situacijama da navijam za druge. Pre svega, do kraja 20. veka, a često i posle toga, podrazumevalo se da navijam za Engleze protiv kontinentalaca, posebno Italijana i Španaca. U nekim situacijama sam navijao za Čelsi kao da mi pola familije tamo igra, npr. u četvrtfinalu LŠ 2004. Imao sam temperaturu te večeri kad se igrao revanš, pa sam gledao u pidžami iz kreveta, pored kojeg mi je stajao stočić na kojem stoje šolja i tanjir. Kad je Vejn Bridž dao gol, dva-tri minuta pred kraj, odskočio sam iz sedećeg položaja toliko da sam preleto stočić i doskočio nasred sobe. Bukvalno ne znam kako sam to izveo, ali sam zaista bio presrećan. U sezoni 13/14 sam se zaista nadao da će Murinjo uzeti titulu, i siguran sam da bi sa pristojnim suđenjem tako i bilo. Što se omiljenih igrača tiče, Džo Kol mi je jedan od omiljenih igrača modernog fudbala.
- Jose Mourinho, gledajući skoriju istoriju, da li će ostati upamćen kao legenda Chelseaja? Mi mu uvijek želimo uspjeh, samo kad nije na uštrb nas, ali ima li u njemu još snage, vatre, znanja da osvaja bitne trofeje ili kako je to danas popularno reći njegovo ‘’prošlo’’?
Mou je legenda svetskog fudbala, oko toga ne može biti dileme, a CFC je klub koji je izvukao najbolje iz njega, jer je tolike godine proveo tamo. Mislim da ga je Romanov kratki fitilj koštao titule prvaka Evrope 2008, jer on ne bi nikad izgubio finale u Moskvi. Ono što je uradio u Interu i Realu, između dve londonske epizode, samo je potvrda koliko je velik. Šta je on uspeo sa onim timom 2010, i posebno šta je uradio Barci i Pepu 2012, to je verovatno najveći uspeh jedne ekipe u istoriji fudbala. Nadmašiš na nivou cele sezone verovatno najbolji tim u istoriji, porušiš silne rekorde usput i de facto oteraš Pepa iz Španije. Problem koji Mou ima je odnos sa medijima. Pričao sam to već, bio sam na njegovoj konferenciji posle utakmice sa Sitijem u februaru 2005, bilo je 0:0, Čelsi u seriji pobeda, daleko ispred drugog u ligi, a grupa novinara se ustremila na njega kao da je šesti na tabeli. Ako je tako bilo u trenutku dominacije, bilo je jasno da će ga masakrirati čim se pojave problemi. Sad je u kompleksnom položaju, jer je dvaput u nizu uzeo broken team. On je s Junajtedom ostvario odlične rezultate, tri trofeja u prvoj, rutinski drugo mesto u drugoj sezoni, neshvatljivo je da je neko sa onim resursima i dezorganizacijom u klubu očekivao da ekipa može da juri 100 bodova. Sezona 20/21 odrediće dobar deo stava o njemu u budućnosti, ali sve što se dešavalo od 2003. do 2015. neće moći niko nikad da mu uzme. Upisao se u top 10 svih vremena.
- Mnogo grešaka je napravljeno u zadnjih 20ak godina, kako u trenerskom tako i u igračkom kadru. Po tebi, koje su najveće u oba segmenta koje su Plavci napravili i ako možeš pojasniti zašto?
Mislim da je klub podbacio na fundamentalnom planu strateške izgradnje. Neshvatljivo je da su treneri menjani toliko često, i sigurno da su zbog toga ispuštena bar 3-4 trofeja, jer je u periodu 2006-2012 bio potpuni duopol, a mogao je i da se nastavi još pet godina, samo sa Sitijem umesto Junajteda. Meni se generalno nije dopadao nijedan Čelsijev trener osim Moua u celom ovom periodu, Sari je potpuno nekompatibilan, o Lampsu još nemam stav, ali ostali još od Ranijerija su mi u rasponu od meh do wtf. Što se igrača tiče, i tu je problem bio direktno u Romanu, najveći problemi su bili u igračima na kojima je on insistirao, kao Ševčenko ili Balak. Ponovo je tu pitanje kompatibilnosti. Šteta što je bilo tako, jer je ekipa na terenu imala zdravo i čvrsto jezgro Čeh-JT-Lamps-Drogba, koje je prekrivalo mnoge mane u drugim sektorima. Oni su iz karijere izašli kao klupske legende i ozbiljna imena svetskog fudbala. Zamisli šta su mogli da budu da su imali potpunu podršku odozgo. Naravno, bilo je i epskih promašaja, Bogarde, Bakajoko, čak i Tores, ali takve stvari ima svaki klub.
- Pretpostavljamo da si neke najveće utakmice modernog doba u kojem su učestvovali Plavci gledao. Zanima nas tvoje viđenje 4 utakmice Lige šampiona: 1. Da li je Chelsea bio bolji tim od Uniteda u Moskvi 2008. i kako si doživio momenat kad se Terry okliznuo? 2. Krađa vijeka na Bridgeu od norveškog šarlatana (njegovo ime se ovdje ne izgovara). 3. Torresovo iskupljenje vrijedno 50 miliona funti za prolazak u finale protiv Barce i čuveni ‘’orgazam’’ Garry Nevilla. 4. Ta luda Minhenska noć. Da li je karma napokon zadovoljenja tog maja 2012. godine?
To finale ’08 je bilo puno tenzije, bio sam u Moskvi, malo bliže Čelsijevim nego Junajtedovim navijačima, u gradu je delovalo kao da je Junajtedovih 10 puta više, ali na tribinama uopšte ne. Mislio sam da Junajted ima totalnu kontrolu nad utakmicom do izjednačenja, a posle toga je Čelsi bio bolji. Nisam mogao da poverujem kad je Teri proklizao i od tog trenutka nisam imao dilemu da će Junajted pobediti. Tada sam naučio lekciju, pa za finale sledeće godine nisam išao u press ložu, nego na atletsku stazu, dole može na miru da se navija.
Ono godinu kasnije je bilo baš strašno. Moram da priznam da sam bio zadovoljan što MUFC neće u finalu opet na Čelsi (tu nam nisam davao ni gram šanse), ali je bilo mučno gledati navlačenje. Kasnije smo shvatili da nije bilo do Čelsija, nego do Barse, jer je sličnih scena bilo na još 5-6 utakmice, što u Španiji, što u Evropi. Tim je slađe bilo gledati kako Tores beži na Nou Kampu, kako golman pliva u prazno. Još kad pomisliš da ih je Mou srušio u istoj sezoni u Primeri… Ono finale je bilo baš čudno, sa trenerom koji nije na tom nivou, sa ekipom koja deluje vrlo tanko, sa Bajernom koji je u tom trenutku tu negde iza Barse, ispred svih ostalih. I onda Drogba daje gol i tebi je jasno da je to to.
- Eden Hazard je jedan od najboljih igrača u istoriji plavog dresa. Osvojio je praktično sve (osim LŠ) i otišao da juri dječački san. Da li je imao rezona ostati i sa novom generacijom se pokušati dokopati evropskog vrha ili je to bilo to nakon skoro 8 godina?
Ne, bilo je jasno da je godinama ranije hteo da ode, i zaista mu svaka čast na tome kako je odradio posao do samog kraja (uključujući noć u Bakuu), znajući da su ga zadržali godinu ili čak dve duže nego što je planirao. Situacija slična sa Kristijanom deceniju ranije. Nisu odrasli kao deca kluba, pa da očekuješ to od njih.
- John Terry je proglašen najboljim odbrambenim igračem u istoriji Premijer lige od strane jednog sajta koji se bavi statistikom. On je defanzivac sa najviše sačuvanih mreža i datih golova u eri PL-a. Slažeš li se sa tom konstatacijom? Dodatno pitanje koje danas intrigira i zaokuplja mnogo pažnje je rangiranje Van Dijka među najvećim štoperima. Kako njega vidiš u odnosu na velikane poput Vidića, Ferdinada, Adamsa, Campbella, Kompanya?
Ne vidim VVD u samom vrhu, momak je imao perfektnih godinu i po fudbala, ostali sa spiska po celu deceniju i više. Nije osvojio ništa u Engleskoj, a ima takvu ekipu, uporedi sa ostalima. Već ove sezone nije bio ni blizu nivoa iz prethodnih godinu i po, često ni najbolji defanzivac u svom timu, a ne zaboravi koliko ima godina. Žao mi je što su Ledlija Kinga povrede omele, bio bi i on tu negde. Dugovečnost je ono što daje prednost JT u odnosu na ostale, Rio je imao nekih 10-12 elitnih sezona, Kompani 7-8, Nemanja ni toliko, a Teri 14-16. Mislim da Teri nije bio najbolji defanzivac lige ni u jednom trenutku karijere (VVD bi po tom kriterijumu ušao u sam vrh), ali je tolike godine proveo u samoj eliti, bio deo tima koji je porušio sve defanzivne rekorde, osvojio gomilu trofeja i ne može se mnogo zameriti takvom izboru.
- Premijer liga je jutros objavila da će se prvenstvo završiti kada to dozvole uslovi, svima je jasno da su veliki novci u pitanju i da bi prekid bio katastrofalan gotovo za sve. Fudbal poslije korone, da li će se uspjeti vratiti na staro ili će se stvari drastično promjeniti? Pogotovo kada su je riječ o cijenama igrača.
Ne verujem da će biti mnogo promena na elitnom nivou, svakako ne posle ove godine. Niko u ovom trenutku nema tačno ideju kako će se sve ovo razviti tokom leta 2020, ali već najesen će se sve lagano vraćati u normalu.
- Chelsea je trenutno 4. na tabeli. Neki stručnjaci su prije početka sezone predviđali čak i borbu za opstanak, pa možemo reći da je ova pozicija sasvim u redu u odnosu na okolnosti. Gubitak najboljeg igrača, zabrana transfera, novi trener + povrede kroz čitav tok prvenstva. Da nije bilo onih silnih poraza kući kad su bili favoriti, vjerovatno bi bili tu negdje rame uz rame sa Cityem. Tvoje viđenje sezone Plavaca, da li je igraju iznad maksimuma i tvojih očekivanja ili mogu čak još i bolje?
Ja sam ih očekivao na petom mestu, ali su Arsenal i Spursi zaista katastrofalni ove sezone, dok je Lester imao mnogo bolje rezultate i od očekivanja, i od igre. Milsim da imate sve razloge da budete zadovoljni u ovim okolnostima. Kad su klinci konačno pušteni na teren ispostavilo se da neće biti potrebna dopuna squada, već će novac moći da se uloži u 2-3 elitna igrača. Jedina mrlja na sezoni Čelsija je Junajted, nadrealno je kako su uspeli da izgube triput od Olea.
- Svjedoci smo nečega što nismo imali prilike da vidimo u Londoskom klubu, a to je da klinci iz akademije dobijaju šansu i faktički su u prvom plavu ove godine: Mount, Abraham, James, Tomori, Hudson-Odoi, Gilmour i od ranije već Loftus-Cheek. Kome predviđaš najveću karijeru na Stamford Bridgeu i mogu li ovi igračiti nositi Chelsea u godinama ispred na najvišem nivou?
Čisto da se zna, u fantasyju koji igram, u kojem se igrači čuvaju iz sezone u sezonu i biraš tri juniora, ja sam na draftu, tri nedelje pre početka sezone, pokupio Maunta i Risa Džejmsa. Od njih dvojice očekujem da budu protagonisti celu deceniju. Kalum će sigurno otići na kontinent u nekom trenutku.
- Frank Lampard, nesumljivo velika ako ne i najveća legenda Plavaca, vodi klub u neku novu eru. Tvoje mišljenje o njemu kao treneru i menadžeru? Da li je Chelsea prevelik zalogaj i hoće li mu Abramovič dati dovoljno vremena na klupi? Ima li potencijala da postane menadžerski krem, poput Pepa ili Klopa, ali u nekom svom smislu? Čak ga je i vaš Neven Cvijanović nebrojeno puta hvalio i rekao da ima to nešto.
Ideju nemam, da budem iskren. Tek mu je druga sezona u ovom poslu, a obe su takve da je teško doneti jasan zaključak. Nadam se da će mu kredit iz igračkih dana i odlični rezultati ove sezone dati platformu da ostane dugo. Izvesno je da neće biti kao Pep, koji je fanatik i elitni taktičar, a nemam utisak ni da ima išta i slično Klopovoj energiji. Međutim, veliki trener može se postati na mnogo načina. Ima odličnu startnu poziciju kao legenda kluba i igrač svetske klase. Znaćemo već za godinu-dve.
Za kraj smo izdvojili par pitanja koje su postavili naši članovi putem Facebooka i Instagrama:
- Da li se Chelsea razlikuje od drugih klubova koji su kupljeni i u koje je uložen novac i po čemu?
Mnogo je klubova koji su u poslednjih četvrt veka kupljeni i u koje je uložen novac, i svaki od njih ima svoju priču, od Sarajeva, Osijeka, Leipziga, do PSG. U odnosu na dva najupadljivija primera, kod Čelsija ne postoji trgovina interesima, kupovina imidža, već je jednostavno bogat čovek rešio da džeparac investira u fudbal i našao prigodni klub. Dakle, nema ničeg nemoralnog. Ja generalno ne verujem u koncept javnog vlasništva, to se po pravilu obije o glavu u nekom trenutku, jer je potreban jasan pravac razvoja i racionalan menadžment, a preglasavanje neće doneti mnogo dobroga. Zanimljivo je da je u Čelsi i u doba Romanovog prethodnika Kena Bejtsa, počevši od 1995, ulagana velika suma novca koji nije zarađen na fudbalu, otud i onaj za to doba enormni dug koji je Roman obrisao 2003. (primera radi, Lids je imao bitno manji dug, ali je ipak upao u vrtlog i jedva se izvukao).
- Kako vidiš transfer politiku Chelseaja sad i nekad, da li se promjenio način poslovanja kluba ili se promjenilo tržište?
Čelsi je proveo dve decenije kontinuirano u top 3 Premijer lige po prihodima, u jednom periodu je bio i neporikosnoveni broj 1, a posle Njukaslovog uletanja u priču sad je pitanje da li će biti i u top 5, uz probleme sa infrastrukturom. I bar još 2-3 tima koja imaju bolju startnu poziciju na tržištu (Lester zbog izuzetnog skautinga, Vulvsi zbog Mendeša, čak i Everton može da još pojača ulaganja). Više nego ikada sada je Čelsiju potrebna kreativnost. Emenalov odlazak iz kluba pomerio je raspored dužnosti. Lampard je vojnik kluba, nije došao sa posebnim željama za doveđenje nekih ljudi sa strane. Iako znamo da je Čelsi, za razliku od mnogih premijerligaša, akademiju prevashodno tretirao kao dodatni izvor prihoda, prinudna orijentacija na nju ih je naterala da započnu proces, rezultat je nadmašio i najluđe snove, sada bi bilo glupo odustati. Mislim da nas tokom ovog leta čeka još iznenađenja.
- Hoće li se Zyech uklopiti u Chelsea i engleski fudbal?
Mislim da Ziyech neće imati mnogo problema da se uklopi, ali takođe mislim da navijači CFC treba da budu oprezni oko očekivanja. Hakim je vrlo dobar fudbaler, ali nije igrač svetske klase. On ima fantastične statistike, ali ih je napravio u Holandiji, a svi znamo da su holandske napadačke statistike uvek upitne (nekad vam stigne van Nistelroj, a nekad Kežman). Ja njega veoma dobro poznajem, jer mi je Tvente omiljeni holandski klub, i sećam se sezone u Herenvenu kada su ga pratili, pre nego što će ga kupiti. Verujem da će biti vrlo koristan ekipi, ako mu se ne nakače na leđa prevelika očekivanja, i mislim da se ekipa sasvim fino popunjava.
- Špekuliše se razmjena Pjanić – Jorginho. Da li bi to bila dobra razmjena za Chelsea i koja bi strana dobila više ako bi došlo do toga?
Jasno je još od Sarijevog odlaska da će u nekom trenutku povući svog omiljenog učenika sa sobom i verujem da su u Londonu na to spremni. Da li je Pjanić pravo rešenje? Kvalitet nije sporan, ali postoje dva velika znaka pitanja – Pjanićeve godine (već je napunio 30) i njegova brzina u odnosu na engleski ritam utakmice. Iskreno verujem da je za ekipu mudrije da gađa igrače u prvoj polovini dvadesetih, ako se već polutankuju dve sezone, dok ekipa ne stasa, zašto ne dovesti nekog ko će takođe da napreduje za to vreme.
- Da li Chelsea treba odrješiti kesu za igrača poput Sancha ili bi to bilo bacanje para?
Ne vidim preku potrebu da se dovodi igrač na toj poziciji, s obzirom na već popriličan kvalitet na krilima i iza špica. Generalno ne verujem u koncept bacanja para, ako je igrač dobar (kupovina Bakajoka bila je promašaj jer on nije dobra opcija, a ne zbog sume koja je izdvojena, ni za 10 miliona ne bi bio dovoljno dobar; misli li neko da je PSG bacio pare na Mbapea?), ali verujem da Čelsi u ovom trenutku ima prilično jasno definisane rupe na terenu, o kojima više u sledećem odgovoru.
- Na kojim pozicijama se Chelsea treba pojačati da bi se borio za titulu i koje su realne mete za ta mjesta?
Ukratko – štoper, levi bek, još jedan napadač, možda i pouzdanija opcija na golu od Kepe. Za štopera treba dati veliku sumu novca, jer je potreban igrač koji će komandovati odbranom na duži rok. Levi bek je takođe dugoročni prioritet, posle serije nedovoljno dobrih rešenja. U napadu nije neophodno juriti startera, umesto toga dovoljan je neko ko može da popuni Tamijevo mesto na 2-3-4 utakmice, ali da sedi na klupi u većini vremena. Golman je ono oko čega nisam siguran, jer je prelazak iz Španije uvek pipav, setite se De Hee na početku. Možda će posle Kepine košmarne sezone, sledeća biti mnogo bolja.
